Прве земљорадничке задруге у Србији биле су пре свега "крвне" задруге, које су 1844. године први пут и правно дефинисане и уређене Српским грађанским закоником. Трећа основана задруга у свету била је она која је настала у Бачком Петровцу, тадашњој Аустроугарској, "Газдовскy сполок".


Прва земљорадничко - кредитна задруга, на територији централне Србије, основана је у Вранову 1894. године. Само годину дана од њеног настанка, формиран је први Главни савез српских земљорадничких задруга, у Смедереву, 1895. године, који је један међу првих десет основаних у свету.


Након тога, до I светског рата, основано је 782 задругe, са преко 100.000. чланова, што је чинило скоро 20% укупног броја сеоских домаћинстава. Задруге су биле ослонац развоја села и пољопривреде у Србији. Најуспешнији произвођачи били су чланови задруга.


Развој задругарства је настављен и између два светска рата, тако да је 1937.године регистровано 3.674 задруга, а две године раније донет је Закон о пољопривредним задругама. Међутим у току ратова нестао је велики број угледних газдинстава.


Након II светског рата земљорадничко задругарство пролази кроз више фаза. Најпре долази до колективизације и формирања СРЗ-а, 1953. године. До средине '70 – тих година долази до кооперација различитих облика и развоја задругарства. Задруге су куповале пољопривредно земљиште, механизацију, уводиле нове расе стоке и сортна семена, повећана је употреба минералних ђубрива, запошљавале су агрономе.


Од 1989. године настају пољопривредни комбинати, као вид удруживања радника и земљорадника у основне и радне организације, при чему значајан део задружне имовине прелази у друштвену. Као компензација за одузето право управљања, пољопривредни произвођачи су добијали кредите, да самостално купују механизацију и пружају једни другима услуге том механизацијом. Након овог периода задруге се полако гасе, смањује се њихов број, јер су и приватизоване, а касније је преостала имовина дата на располагање Републичкој дирекцији за имовину.



Данас у Србији има веома мало пољопривредних задруга које успешно раде, мање од 1.500, а опстанак малих газдинстава сматра се да зависи управо од њиховог удруживања у задруге. То је један од најефикаснијих начина да остваре смањење трошкова, повећају принос и конкурентност, једном речју рационално послују.


Према Закону о задругама, за оснивање земљорадничке задруге потребно је:

· Најмање 10 пољопривредних произвођача са истим интересом за оснивање земљорадничке задруге
· Сазивање оснивачке скупштине земљорадничке задруге
· Доношење нормативних аката земљорадничке задруге (Уговор о оснивању и Правила земљорадничке задруге)
· Избор органа земљорадничке задруге (Управни одбор, Надзорни одбор и Директор)
· Уписивање у Агенцију за привредне регистре

Испуњавањем ових услова задруга стиче својство правног лица.



Ана Ђорђевић, дипл. инж.